Glagoljica je najstariji oblik staroslavenskog pisma koji je nastao sredinom 9. vijeka. Autorima ovog pisma smatraju se braća Ćiril i Metodije, bizantski redovnici iz Soluna. Ćiril (pravim imenom Konstantin) je na osnovu jezika makedonskih Slavena iz okoline Soluna sastavio prilagođeno pismo i prevodio crkvene knjige. Već početkom 16. vijeka sve je više potiskuje latinica, međutim u nekim hrvatskim krajevima je pod zaštitom Vatikana preživjela sve do 19. stoljeća.
ⰳⰾⰰⰳⱁⰾⱓⰻⱌⰰ ⱓⰵ ⱀⰰⱓⱄⱅⰰⱃⰻⱓⰻ ⱁⰱⰾⰻⰽ ⱄⱅⰰⱃⱁⱄⰾⰰⰲⰵⱀⱄⰽⱁⰳ ⱂⰻⱄⱞⰰ ⰽⱁⱓⰻ ⱓⰵ ⱀⰰⱄⱅⰰⱁ ⱄⱃⰵⰴⰻⱀⱁⱞ 9. ⰲⰻⱓⰵⰽⰰ. ⰰⱆⱅⱁⱃⰻⱞⰰ ⱁⰲⱁⰳ ⱂⰻⱄⱞⰰ ⱄⱞⰰⱅⱃⰰⱓⱆ ⱄⰵ ⰱⱃⰰⱋⰰ ⱋⰻⱃⰻⰾ ⰻ ⱞⰵⱅⱁⰴⰻⱓⰵ, ⰱⰻⰸⰰⱀⱅⱄⰽⰻ ⱃⰵⰴⱁⰲⱀⰻⱌⰻ ⰻⰸ ⱄⱁⰾⱆⱀⰰ. ⱋⰻⱃⰻⰾ (ⱂⱃⰰⰲⰻⱞ ⰻⱞⰵⱀⱁⱞ ⰽⱁⱀⱄⱅⰰⱀⱅⰻⱀ) ⱓⰵ ⱀⰰ ⱁⱄⱀⱁⰲⱆ ⱓⰵⰸⰻⰽⰰ ⱞⰰⰽⰵⰴⱁⱀⱄⰽⰻⱈ ⱄⰾⰰⰲⰵⱀⰰ ⰻⰸ ⱁⰽⱁⰾⰻⱀⰵ ⱄⱁⰾⱆⱀⰰ ⱄⰰⱄⱅⰰⰲⰻⱁ ⱂⱃⰻⰾⰰⰳⱁⰼⰵⱀⱁ ⱂⰻⱄⱞⱁ ⰻ ⱂⱃⰵⰲⱁⰴⰻⱁ ⱌⱃⰽⰲⰵⱀⰵ ⰽⱀⱓⰻⰳⰵ. ⰲⰵⱋ ⱂⱁⱍⰵⱅⰽⱁⱞ 16. ⰲⰻⱓⰵⰽⰰ ⱄⰲⰵ ⱓⰵ ⰲⰻⱎⰵ ⱂⱁⱅⰻⱄⰽⱆⱓⰵ ⰾⰰⱅⰻⱀⰻⱌⰰ, ⱞⰵⰼⱆⱅⰻⱞ ⱆ ⱀⰵⰽⰻⱞ ⱈⱃⰲⰰⱅⱄⰽⰻⱞ ⰽⱃⰰⱓⰵⰲⰻⱞⰰ ⱓⰵ ⱂⱁⰴ ⰸⰰⱎⱅⰻⱅⱁⱞ ⰲⰰⱅⰻⰽⰰⱀⰰ ⱂⱃⰵⰶⰻⰲⱓⰵⰾⰰ ⱄⰲⰵ ⰴⱁ 19. ⱄⱅⱁⰾⱓⰵⱋⰰ.